na steni, proti kateri
obračam glavo, ko spim,
je ujeta vejica bliska nad vodo, nad ladjo, nočjo.
spim sam, tesno mi je,
že dolgo spim sam
in že dolgo mi je tesno.
ko obrnem glavo proti steni,
na kateri je ujeta vejica bliska,
sanjam, kako bežiš ali kako bežim,
kajti tako je v sanjah,
nekoga je nečesa strah,
vedno je nekoga nečesa strah.
zbudim se, premišljujem o tebi, o sebi,
o najinih korakih, ki so naju pretekli,
in o najini svobodi, v katero sva se ujela.
danes bom jedel polnjene paprike,
bi ti rekel, če bi te slučajno srečal. samo to.
iz hrvaščine prevedla Maja Petrović
na zidu prema kojem
okrećem glavu kada spavam
uhvaćena je grana munje nad vodom, nad lađom, noću.
spavam sam, tijesno mi je,
već dugo spavam sam
i već dugo mi je tijesno.
kada okrenem glavu prema zidu
na kojem je uhvaćena grana munje,
sanjam te kako bježiš ili kako bježim
jer to je tako u snu,
nekog je od nečega strah,
uvijek je nekog od nečega strah.
probudim se, razmišljam o tebi, o sebi,
o našim koracima koji su nas pretrčali
i o našoj slobodi u koju smo se zarobili.
danas ću jesti punjene paprike,
rekao bih ti da te slučajno sretnem. samo to.
