Nedaleč od kraja, kjer se je
Zleknilo vase mesto, končno zvito v klobčič,
In se spreminjalo v lahko predstavljivo točko,
Iz katere se kot žarki širijo ulice,
Velike in majhne, hrupne in umazane,
Preplavljene z ljudmi ali tiste z odmevi,
Zvonkimi od osamljenosti,
So prostor zapolnile hiše
Skoraj polegle po zemlji,
Brez vsake mestne višine.
Pozorno sem si ogledoval ta prostor
Vraščanja v razmočeno zemljo
Da bi si kaj zabeležil.
A dlje ko sem opazoval,
Vse bolj sem se zavedal zatemnjenih kotičkov,
Recimo tistega za zbledelo zeleno ograjo,
Po katerih peša pogled.
Postalo mi je jasno, zakaj ni moč opisati
Tistega, kar ne gre v en sam pogled,
Niti v eno samo življenje.
Odtod so prihajale sence,
Zvoki, od pritajenih do težkih,
Osvobojeni skrbi, da bi jih kdo slišal,
Koraki, ki nikogar ne prinašajo na plan.
Videl sem, kar se je videti dalo.
Menjaval položaje in tako preizkušal
Vijugasti nagib ulice.
Nato sem zamahnil z roko.
Ne le zaradi jalovosti,
Ampak tudi v pozdrav
Tistemu, kar se je sprva videlo,
Pozneje pa postalo slutnja.
Meglica dremavih oči.
Iz srbščine prevedla Višnja Fičor.
Nedaleko od mesta na kome se
Skružio grad, napokon povučen u sebe,
Pretvarajući se u lako zamislivu tačku
Iz koje zrakasto kreću ulice,
Velike i male, bučne i prljave,
Zaposednute ljudstvom i one sa odjecima
Zvonkim zbog usamljenosti,
Prostor su ispunile kuće
Gotovo polegle po zemlji,
Bez ikakve gradske visine.
Pažljivo sam gledao ovaj prostor
Urastanja u raskvašenu zemlju
Kako bih nešto zabeležio.
Ali što sam duže posmatrao,
Sve više sam uviđao zatamnjena mesta,
Recimo ono iza zguljene zelene ograde,
Posle kojih malaksava pogled.
Jasnije mi je bilo zašto se ne može opisati
Ono što ne staje ni u jedan pogled,
Ni u samo jedan život.
Otuda su dopirale senke,
Zvuci od pritajenih do teških,
Oslobođeni brige kako će ih drugi čuti,
Koraci koji nikoga ne izvode na videlo.
Video sam što se moglo videti.
Menjao mesta i tako oprobao
Vijugavi nagib ulice.
Potom sam odmahnuo rukom.
Ne samo zbog uzaludnosti
Nego i kao pozdrav
Onome što se najpre videlo
A onda postajalo slutnja.
Izmaglica snenih očiju.
